Tehnologija se sastavni deo našeg života i neizostavni deo naše svakodnevice.
Zapravo, i ovaj tekst verovatno čitate na laptopu, kućnom račinaru, tabletu ili mobilnom telefonu, zar ne? Pošto je tako, da li znate da ste u prethodnom minutu trepnuli makar dva puta manje nego što bi trebalo? Iako je normalna frekvencija treptanja 5- 10 puta u minuti, kada gledamo u ekran mi to radimo upola manje.
Svakodnevni život više gotovo da ne može da se zamisli bez ekrana. Bilo da je posao kojim se bavimo vezan za rad na računaru ili da pred laptopom, televizorom ili sa mobilnim telefonom provodimo deo slobodnog vremena, zračenja koja ovi ekrani emituju su jednostavno neizbežna. Najnovija istraživanja pokazuju da između 70 i 75 procenata ljudi koja pred ekranom bilo koje vrste povodi više od tri sata dnevno pati od „sindroma kompjuterskog vida“.
„Sindrom kompjuterskog vida“- siguran znak da oči pate
Ukoliko ste primetili da su vam oči nakon dugotrajnog gledanja u ekran iritirane, imate osećaj suvoće i svraba, podbule su, crvene i pojačano suze, iskusili ste dobar deo simptoma „sindroma kompjuterskog vida“. Nakon više sati pred monitorom se može javiti i karakteristično treperenje teksta, zamućen vid, promene u percipiranju boja i njihovih nijansi, kao i osetljivost na svetlost. Ukoliko osoba već nosi kontaktna sočiva, usled sušenja oka može iskusiti i neprijatan osećaj stranog tela u oku, kao da sočiva nisu na svom mestu. „Sindrom kompjuterskog vida“ jednako pogađa ljude koji već pate od nekog oboljenja očiju i one kojima vid nikada nije pravio probleme, ali ne postoje dokazi da može trajno oštetiti ovo čulo. Međutim, to ne menja činjenicu da je jako neprijatan, može dovesti do pojave glavobolja, pa i migrena i uticati na kvalitet života na dnevnom nivou.
Kada je vreme za posetu oftamologu?
Većina neprijatnih simptoma koji se javljaju usled dugog rada za računarom se mogu sprečiti uz nekoliko promena u radnoj rutini. Naime, češće pauze i gledanje u daljinu mogu pomoći očima da se odmore. Takođe, smanjivanje jačine svetlosti monitora ili korišćenje tamnijih pozadina kada za to postoji mogućnost dobar su način da se spreči pojava iritacije i suvoće očiju. Od velike koristi mogu biti i „veštačke suze“- kapi za oči na bazi ulja ili vode koje očima vraćaju prirodnu vlažnost i sprečavaju pojavu crvenila, podbulosti i svraba. Najzad, ljudima koji pred ekranom provode dosta vremena preporučuje se korišćenje naočara sa specijalno dizajniranim staklima koja filtriraju štetno zračenje i sprečavaju refleksiju. Ovi premazi se mogu koristiti i kod naočara sa dioptrijom, pri čemu neće uticati na samu dioptriju i korekciju vida. Ipak, ukoliko se i pored svih preventivnih mera simptomi „sindroma kompjuterskog vida“ pojave, uporno ponavljaju ili ukoliko se nakon boravka pred ekranom javljaju jake glavobolje koje traju više sati, vreme je za posetu oftamologu.
Kada poremećaji vida zahtevaju ozbiljnije lečenje?
Dugotrajna izloženost štetnom UV zračenju može izazvati i dugotrajne posledice po zdravlje očiju. Procenat ljudi koji pati od kratkovidosti raste neverovatnom brzinom iz godine u godinu, a tehnologija je, bez sumnje, glavni uzrok ove zabrinjavajuće statistike. Kratkovidost se javlja usled dugotrajnog fokusiranja na objekte ili slike koje se nalaze na 20- 50 centimetara od lica, pa se oko lako fokusira na toj udaljenosti, ali gubi sposobnost da isto uradi sa udaljenijim slikama. Kada se primeti pojava kratkovidosti, poseta oftamologu je neizbežna. On će detaljnim pregledom utvrditi tačnu dioptriju i propisati nošenje naočara za korekciju vida. Vrlo je važno da se tokom inicijalnog pregleda iskontroliše i očni pritisak, jer njegove visoke vrednosti mogu dovesti do poremećaja vida koje se ne mogu ispraviti ili koje će zahtevati ozbiljniju hiruršku intervenciju u budućnosti. Očni pritisak je indikator celokupnog stanja oka, a njegovo merenje je potpuno bezbolno. Ukoliko su mu vrednosti povišene, očni pritisak se jednostavno drži pod kontrolom terapijom u obliku kapi i vežbicama koje su namenjene odmaranju očiju. Takođe, očni pritisak je neophodno redovno kontrolisati, pa se poseta oftamologu treba obaviti na svakih četiri do šest meseci.
Mobilni telefoni – tihi neprijatelji zdravog vida
Čak i kada nam posao nije vezan za kompjuter ili ograničavamo vreme provedeno pred televizorom, jedan ekran je gotovo nemoguće izbeći. Mobilni telefoni su na, čini se, stalno u rukama i pred očima, zahvaljujući brzom tempu života i potrebi da stalno budemo u kontaktu sa dragim ljudima, kolegama i svetom. Moderne tehnologije koje se koriste u proizvodnji telefona donose nam neverovatne boje i realistične slike na ekranima, ali i više štetnog zračenja, u najvećem broju slučajeva. Mobilni telefoni sa velikim ekranima velike rezolucije loše utiču na vid time što stimulišu oko da fokusira živopisnije slike od onih koje može videti u prirodi, pa ovaj dodatni napor može dovesti do zamućenja vida, iritacije, pa i do nekih trajnijih oštećenja. Kako bi sprečili da nam najbolji džepni prijatelji naruše vid, možemo smanjiti osvetljenje ekrana i ograničiti vreme koje provodimo gledajući u njega tako što ćemo praviti češće pauze ili odrediti deo dana u toku koga ćemo ostaviti telefon i truditi se da se opustimo. Takođe, povećavanje razmaka sa koga gledamo ekran može psolužiti kao jednostavna vežba oka i način za njegovo pravilno funkcionisanje.
Adekvatan odmor je ključan za očuvanje zdravlja očiju
Okruženi tehnologijom koja nam olakšava svakodnevni život i zahvaljujući kojoj nam je zabava na samo par klikova daleko u bilo kom trenutku u kome je poželimo, imamo tendenciju da zaboravimo koliko je adekvatan odmor važan. San je jedini način da se organizam potpuno odmori, a ovo je naročito važno kada je zdravlje očiju u pitanju. Naime, nedovoljno sna može značajno uticati na vid, pa on može postati zamućen, a oči potpuno nesposobne da fokusiraju sliku. Uz to, glavobolje koje se jvaljaju kada smo umorni dobar deo svog uzroka nalaze upravo u zamoru očiju. Ovo je naročito izraženo u večernjim satima, na kraju napornog radnog dana. Zbog toga stručnjaci preporučuju da se za odlazak za spavanje pripremimo tako što ćemo postepeno smanjivati količinu svetla u prostoriji. Još jedan jako važan savet je ograničavanje vremena koje pred ekranima provodimo uveče. Osim što će nas razbuditi, jaka svetlost dodatno iritira već umorne oči, pa može dovesti do pojačanog suzenja, svraba, iritacije, pa i pojave konjiktivitisa. Izlaganje svetlosti monitora bi trebalo potpuno izbegavati bar 30 minuta pre odlaska u krevet, kao i čitanje sa tableta ili telefona pred spavanje. Na ovaj način oči imaju vremena da se regenerišu i povrate svoju prirodnu vlažnost.
Uz sve načine na koje nam tehnologija čini život lakšim i zabavnijim, ne smemo zaboraviti da zadržimo zdravu granicu u njenom korišćenju. Bez obzira da li će to biti kontrola nad vremenom koje provodimo pred ekranima ili izbegavanje istih van radnog vremena, oči će nam biti zahvalne i zdrave. Ipak, ukoliko se problemi sa vidom i pojave, uz redovne posete oftamologu i male promene u dnevnoj rutini, vid se može značajno korigovati, pa i potpuno oporaviti.
